Lenjost je oduvek stajala na putu čovečanstva. Od krajnje prostih zaključaka ljudi kreiraju svoj život, i kasnije se pitaju što je postao nebitan i zašto im se ništa ne dešava. Svi drugi deluju srećnije, zadovoljnije. Lenjost postaje navika, a ''lakši način'' pravi, čak i onda kada nije dobar.
Zašto da gasim kompjuter, učenje će mi dosaditi za pola sata?
Zašto da učim kada neću naći dobar posao sa svetskom književnošću?
Zašto prosto ne bih batalio sve i živeo matorcima na grbači?
