Subjektivno je to. Učiš iz georafije gustinu stanovništva u Bangladešu, rudna bogatstva Južne Afrike, faunu Australije, prosek padavina u Pakistanu. Gde su Vareš i Ljubija, koliko je duga ponornica Trebišnjica, šta se seje u Banatu, koje su pritoke Vardara. A zapamtiš samo kratku definiciju Šumadije.
Preletiš pustinje, okeane, zemlju Indiju i zemlju Arabiju, pola Evrope. Ništa. Sletiš u neku ravnicu, voziš se kroz oronulu bajku soc-realizma, prelaziš Savu, tu je i stadion omiljenog kluba. I ništa. Prođeš ono Mokroluško grobljence sa leve strane, pa nizbrdo kroz onu šumu, uzmeš karticu na naplatnoj rampi... Tu smo, dakle!
Izlaz: ''Mali Požarevac''. Orijentir: Oplenac.
Jedan je put koji vodi u rodni kraj.
Gledaš ona brda, šume, livade i njive. Ćutite.
- Dobro došao kući, stranče, odjednom će ona.
