Tvrdoglav, na svoju ruku, uporan.
(osmansko-habzburška granica, kraj 18. veka)
Petar: A-ha! Vidi, Pavle, imamo slučaj ilegalnog prelaska granice! HAAAAAALT! Tinu-ninu-tinu-ninu!
NN lice: D-da?
Petar: 'De si, turska uhodo, nešto vas nema ovih dana, a?
NN lice: Ne znam o čemu pričate, braćo moja draga, ja sam 'rišćanin, mojega mi din... ovaj, Dimitrija, baba mojega!
Pavle: Pusti ti tu priču, ausvajs bite.
NN: A?
Pavle: 'Artije daj.
NN: Kakve hartije, bežim od turskog zuluma, braćo, na ovu stranu
Petar: A jel? Koja ti je krsna slava?
NN: Sveti mdmmmm m mm Mrata! Jes, Mrata sveti!
Pavle: Ma da ga pustimo, Petre, vidiš kako se jadan steg'o, ima tremu sigurno, ko zna šta su mu Turci dole radili.
Petar: A jok, primeni postupak za proveravanje hrišćanskih pravnih subjekata koji prelaze na teritorije Militargrenca!
Pavle: Prijatelju, deder uzmi slanine što sam naseko, 'naš kakva je, poslo moj bata iz Siska!
NN: A ne, ne bih ti mogao, brate, jeo sam sad upravo, pun sam ko brod!
Pavle: Ma uzmi!
NN: Ma jok, ne mogu, leba mi!
Petar: Deder kuburu, ovaj je pravi Anadolac
NN: (uzima svu slaninu, jede halapljivo) mmm što je dobra slaninicaaa
Petar: Hm...
Pavle: Ma da ga pustimo, Petre, vidiš da je naš!
Petar: Primeni korak 2!
Pavle: Zemljače, ja ti verujem, ali Petar ne veruje, možeš li am reći ko je ubio Musu Kesedžiju?
NN: A šta ti znam, neki kau....
(Petar vadi kuburu)
NN: Ma Marko, ko bi ubio
Pavle: Eto vidiš da je naš.
Petar: Dobro zemljače, ubedio si nas, možeš dalje, idi ka Karlovcu. Imaš ovde dva puta, ovaj što ide uzbrdo je bezbedniji, bolje idi njim.
NN: Kako ti kažeš, brate mili, ti najbolje znaš. Sela... Oću reći, uzdravlje!
(deset sekundi kasnije, čuje se pucanj i kreštanje ptica)
Pavle: Što ga ubi?
Petar: Ha, ovaj je čistokrvni Turčin.
Pavle: Kako znaš?
Petar: Ja mu kažem koji je put bolji, a on me posluša, i još reče da ja znam bolje od njega. Srbin, a da nije zavozit, usraću se sad ovde na kamenu.
Pavle: Jes vala, i ja kažem da ga odmah ubijemo, a ti zapeo za procedure.
