Jebiga, desilo se svakom. Pregoreo si i nisi mogao da se suzdržiš, nacrtao si joj hijeroglife belim fontom po fildžanu. Partija je bila brzopotezna a šahmat prebrz.
Ali ne očajavaj (oduvek sam hteo to da napišem), uspravi kralja ponovo i zavali kraljicu kako Bog zapoveda.
Da se izvinjavaš nije kul, nisi ti kriv, ko je terao da oblači haltere i štikle od petnaest santimetara. Ni nokti u nijansi devičanske krvi nisu nimalo pomogli.
Ali nemoj da si nečovek, ispravi grešku. Potrudi se oko nje, grizi i ujedaj ako treba, pokaži da ti je stalo do njene baklavice i daj sve od sebe da bude prskalica. Nemoj da nisi olizao kašiku do kraja, nećeš više dobijati pristup toj teglici nektara.
- Dušo, pa kad pre materet?
- Tišina! Nisam ti rekao da smeš da mu držiš opelo. Zavali se i daj mi bombonicu, dok mali ne povrati snagu za nove pobede.
