Osoba željna tuđe hrane ili pića. Nažalost, veoma je česta pojava u većini društava. U mogućnosti je da oseti miris hrane i preko 300m. Tada vreba svoju žrtvu i prilazi joj sa svojim prepoznatljivim pitanjem "Može guc?" ili "Može griz?". Nije stalni član društva i često se nakon uzetog obroka povlači i ponovo vreba neku drugu žrtvu.
Niko ih nikad nije video da sami nešto kupuju za jelo ili piće.
E brate, može guc?
-Au brate, šta smaraš!
A molim te, samo jedan guc?
-Au koji si Željko!Ajmo do pekare!
-Nećemo, tamo je onaj željko
хехе, + на прву реченицу