Knjigu piše jarče durmitorski
Knjigu piše gorke suze roni
Pogleduje kroz prozore svoje
Dok prolaze svati u koloni
Gleda svate podno svojih dvora
Sve birani jarac do jarice
Bijele se brade i guzice
Šćerku kozu udavati mora
No ga jedna strašna muka mori
Crne misli prolaze kroz glavu
Po bradi se jarče dodiruje
Što mu šćerka ukaljala slavu
Po starome običaju, nevinost se kozi ište
Prve noći u dvorima, krvav čaršav da se vije
Sazna li se drugačije
Za ženidbe ona nije
No zna jarče jednu tajnu strašnu
Silan junak dvore pohodio
Pohodio, noći provodio
Sa njegovom najmilijom šćeri
Taj je junak sa Cetinja rodom
Na ime se Pani odaziva
Za njeg' nema ni suda ni Boga
Niti koze da ga odbit mogla
Mladu kozu junak zaveo je
Čast joj uze u njenome toru
Ostavi je samu u suzama
I odperja svome bjelom dvoru
Stari jarac gladi se po rogu
Dok na vrata kucaju mu svati
I razmišlja da će pući bruka
Kako li će šćer jebanu dati
Uto začu glas ljutog motora
Pod gumama živa vatra bije
Da l su munje ili su mađije
Ili nešto gore od obije
Blistav osmjeh obasja mu lice
Kad no viđe silna Paninara
Kako vrata probija od tora
Sabljom ćera svatove od dvora
Pak uzima u naručje kozu
Vrati sablju i korakom krenu
Milim glasom šapuće joj tiho
Ja sam sebe pronašao ženu.
