Osveta majke prirode prekaljenom jebaču, kojom pokušava da ga stavi u kožu svih onih očeva čije je princeze deflorisao.
Udobno zavaljen u fotelju, počeo je da iščitava dnevne novine krenuvši od poslednje strane, kad ga prekinu prodoran zvuk zvona ulaznih vrata.
-Zvrrrrrrrrrrr!!!
-Ko je sad majke mu ga?!
Nervozno ustaje i kreće prema vratima. Ispred njega se pojavljuje bubuljičavi stvor, zalizane kose i poderanih farmerica.
-Da! Izvolite mladiću!
-Ovaj...dobro veče. Ja sam...ovaj...Dragan. Došao sam po Vašu ćerku. Znate večeras idemo u bioskop.
-Aham... (pogledom ga odmerava od glave do pete)...sad ću da je pozovem. Mileniceeeee!
-Evo tatice.
Napupela tinejdžerka utegnuta do tačke pucanja silazi niz stepenice.
-Ah tata, vidim upoznao si mog Dragančeta...je l' da da je sladak.
Momak crveni, a bubuljice na njegovom licu samo što ne puknu.
-Aham...jeste ćero...nego reci ti meni, gde ćete vi ovako kasno uopšte?
-Pa vodi me u bioskop, a posle ćemo verovatno malo da prošetamo do parkića.
(PARKIĆA!!! O ne!)-pomisli brižni otac.
-Hmmm...dobro. Izvini NAS na trenutak.
Stavlja ruku na nejako rame zbunjenog momka, povlači ga u ugao predsoblja, i unoseći se u prestravljeno lice mladića reče mu:
-Slušaj sine, nemoj da te guja ujede da nešto pokušaš večeras inače ćeš do punoletstva jesti na slamčicu! Razumeš!!!
-Ovaj...da čika Milenin tata - progovori Draganče gutajući knedle.
-Ajde sad begutka, i zapamti šta sam ti rekao.
Dok je zatvarao vrata za mladim zaljubljenim parom kroz glavu su mu prolazila lica svih evojaka sa kojima je bio, i zastavši negde oko broja 48 prekinu misli i progovori bez razmišljanja:
-Jebem ti kosmičku pravdu!
Univerzum je konačno u ravnoteži.
