Za vreme Drugog svetskog rata zaraćene strane su u svrhu informisanja svojih saveznika ili dezinformisanja protivnika putem radio talasa u toku svojih redovnih programa objavljivale razne vrste poruka i oglase, koje su oni kojima su bile upučeni veoma dobro razumeli ( jer su predhodno dogovorene šifre skrivene u samoj poruci). U tom konglomeratu svakojakih poruka slale su se i istinite i lažne informacije.
Tako je Radio London u nekoliko navrata uporno ponavljao sledeću poruku:
„ Bogati šeik je u svom haramu imao 10 žena. Jednog dana odlučio je da svaku svoju ženu nagradi sa po 10 dukata. Kod zlatara je kupio deset kesica sa po 10 dukata, od kojih je svaki težio 10 grama. Uredno je platio kilogram zlata i sledećeg dana se vratio zlataru sa reklamacijom. Naime u jednoj kesici nisu bili 10 gramski, već 9 gramski dukati.
Trgovac je ponizno zamolio šeika za oproštenje, poredao kesice na pult i za uzvrat mu ponudio na poklon još kilogram zlata pod uslovom da samo jednim jedinim vaganjem dokaže u kojoj kesici se nalaze ti lakši dukati.“
Smatrajući ovo nekom veoma važnom informacijom Obaveštajne službe Nemačke su o ovome obavestile Hitlera a ovaj je naredio da se na dešifrovanju angažuju najbolji inženjeri Luftvafea. Trebalo je nekih mesec dana ( iako je rešenje nađeno veoma brzo) da i inženjeri Luftvafea i Obaveštajna služba dođu do zaključka da je cilj ove „ujdurme“ bio samo u svrhu da se intelektualna elita "zabavi" problemom i tako odvuče od aktuelnih problema kojih je bilo na pretek.
Zaista se jednim vaganjem može dokazati u kojoj su kesici lakši dukati. Logičari, pogotovo matematičari veoma brzo mogu doći do rešenja.
