Upoznah te slučajno. Nisam imao neko određeno mišljenje o tebi. Nisam te ni zarezivao, nisi mi bio bitan uopšte. Posmatrao sam te. Rešio sam da ti priđem, kao slučajno i zamolim za upaljač. Bio sam arogantan. Takav sam uvek prema strancima. Prema onima od kojih me na neki način strah. Video si to odmah. Nisi pravio frku oko toga kako se ponašam i kako ti se obraćam. Nonšalantno si mi dao upaljač i nastavio da se zezaš. Kupio si me tim jednostavnim činom. Morao sam da spustim loptu i da se unormalim. Pružio sam ti upaljač nazad, a ti mi reče da ga zadržim za svaki slučaj. Rešio sam, probaću da se združim s tobom, pa kako bilo. I bilo je. Bilo je super. Ma šta super, bilo je odlično. Mope smo alkohola zajedno popili, buljuk devojaka zajedno smuvali, hiljadu laži provukli, zajedno faks završili. Postali smo ljudi, zajedno smo odrasli. Rešio si malo da se smiriš i nađeš devojku na duže staze. Ja još nisam bio za tako nešto i svađao sam se s tobom. Govorio sam ti da si cavulja, ovakav, onakav. Pale su teške reči, sve zbog moje gluposti. Nikada to neću prežaliti, ali šta da radim, takav sam - neozbiljan, volim da ih menjam. I to je u redu, ali nisam trebao tebe da sprečavam da živiš svoj život i nađeš svoj put. Prijatelj puput tebe se ne sreće često.
Rasturili smo se tada, svaki je otišao na svoju stranu. Nisi mi prešao preko toga. I ne trebaš. Sam sebi ne mogu to da oprostim. Oženio si se. Nici me čak ni na svadbu zvao. I dete si dobio. Ako, nek’ je živo i zdravo. Sećam se, trebao sam da mu budem kum. Žao mi što nisam. Jebiga, nije do tebe, znam. I dalje sam onaj isti, nesiguran i pomalo arogantan momak, opušten sa ljudima koje voli i neozbiljan sa devojkama. Ali šta god da je bilo brate moj, ja i dalje imam isto mišljenje. Još uvek čuvam tvoj upaljač, iako je odavno prestao da radi. Ako ti ikad nešto zatreba, znaš moj broj.
