Nije onaj ko se zorom budi već ko zorom leže.
Nije bitno jeste to uradili jednom ili više puta. Zorlija se postaje tek kad vas uhvate na delu.
A oni koji su tome posvetili život celi pak nisu. To su već vampiri.
Jutro 5-6 sati. Sunce u svom najlepšem trenutku radjana. Veselo se budi na horizontu. Predivna svetlost direktno napada vaše umorne zenice. Polako spuštate glavu kako bi sačuvali tamu senke vašeg čela. Gledate u noge koje bez kontrole već po navici hodaju. Put same već znaju mozak se onako i ne pita. Taman ulazite u dvorište/ulaz zgrade kad već poznati glas prvog komšije:
"Vidi našega zorlije! O komšo nešto si mi uranio jutros! Ajde ajde begaj si u krevet ne mora se izuvaš."
vi:
"Ma mrš u pizdu materinu!"
