Onaj koji u pljesku od priloga stavlja 'od svega po puno'
Osoba željna tuđe hrane ili pića. Nažalost, veoma je česta pojava u većini društava. U mogućnosti je da oseti miris hrane i preko 300m. Tada vreba svoju žrtvu i prilazi joj sa svojim prepoznatljivim pitanjem "Može guc?" ili "Može griz?". Nije stalni član društva i često se nakon uzetog obroka povlači i ponovo vreba neku drugu žrtvu.
Niko ih nikad nije video da sami nešto kupuju za jelo ili piće.
E brate, može guc?
-Au brate, šta smaraš!
A molim te, samo jedan guc?
-Au koji si Željko!
Ajmo do pekare!
-Nećemo, tamo je onaj željko
Neizbježan dio svake sportske ekipe u kolektivnim sportovima sa loptom. Onaj što bi rađe prodao svoju majku nego dodao loptu pa makar to ekipu koštalo poraza. U većini slučajeva sa tužnim učinkom!
- Ti (otkriven sa pogledom na prazan gol): "daj, daj, DAJ, DODAJ, DOOOOODAAAAAAJ!".
- Ti (poslije Željkovog neuspjelog veleslaloma): "J$%^&* mu m$*^ ćoravu vidiš li me! "
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.