U svetskim razmerama, predstavlja fiktivni vremenski period koji svakom od nas jednom dođe, trenuci kada smo u centru pažnje i zbivanja i sijamo punim sjajem.

U srpskim krugovima, označava vreme od trenutka dolaska gostiju na slavu kod domaćina, uručenje nekog pića, kafe, poklona, pozdravljanje sa njegovom porodicom, upoznavanje sa prijateljima, drugim gostima, posluženje žitom i vinom, do trenutka iznošenja spremljene trpeze kada se svi kulturni običaji bacaju u zapećak i kreće toliko ždranje i opijanje da se zaboravlja svetac oko koga su se svi tog dana okupili.

Onih 15 minuta na slavi kada su svi mrtvi pijani, pod stolovima, rakije su poređane na eks, neki rendom gosti se vaćare, hrana je razbacana, ili pojedena, domaćica leži na podu i mrmlja nešto o najnovijem receptu za sitne kolače, i lokalni matori amaterski pevač počinje da ređa kafanske hitove napinjući svoje, od šljivovice ovlažene, zarđale glasne žice.

Prosečan period sećanja slave ako je bila uspešna a rakija jaka.