Po većini tinejdžera kada ih napuniš postaješ Bog svega. Dok ih ne napuniš živiš u iščekivanju dana koji će označiti "kraj tvojih muka". Obavezno svuda upotrebljavaš termin : kada napunim 18 godina onda ću moći ovo! Kada konačno dođe kraj tvojim mukama i postaneš punoletan : Možeš da jebeš k'o car, da psuješ, tučeš, da radiš šta želiš, priznaš roditeljima sve poroke koje radiš još od petnaeste. Glavni si u svakoj diskusiji koja se vodi u kući, voziš kola, živiš brzo, ne daj Bože da ti neko nešto zameri, jer ti si punoletan, ej! Kada odrasteš malo, shvatiš koliko si dete ustvari tada još bio.
Mali ajde šta si stao sa tim učenjem, prijemni za fakultet ti je za 2 meseca a nisi knigu dotako, prioni to malo.
Ko ste vi meni da govorite? Punoletan sam i sam odlučujem šta ću da radim, aj odo napolje, ne zovi me da me pitaš gde sam jer sam svoj čovek i šta vas uopšte zanima gde sam ja?
More, sta laprdaš mali, nisi ti ni Ž od života iskusio, vucaj se tamo u sobu da te ne bih ošrafio od batina.
Ja sam odavno, i pre osamnaeste shvatio da se ništa neće promeniti korenito dok se ne odselim i ne krenem da stvaram sam,, zato se ne uzdam u rođendane i datume, nego u nešto drugo, sadržajnije.
+1
a i inače ne bih nikad bio punoletan da mogu da biram +++
* :)