Најчешћи број година који се користи при васпитању деце од стране родитеља. Сматра се да родитељи нису имали никакав живот пре своје османаесте године. Све своје пороке окушали у тим годинама или коју годину касније. Тако покушавају да објасне својој деци како је и то рано и да би најбоље било да сачекају још коју годину након што постану пунолетни. Е сад дете не би било дете да те информације не провери код бабе, деде, ујака, стричева. У већини случајева долази до демантовања и сазнања да су родитељи прву цигару запалили у својих 16. или први пут се напили у 17.
- Је л' бако са колико се година тата први пут напио?
- Па не знам синко да ли је имао 15 или 16 година.
- Е, а мени рекао са 18.
- Ма пусти га лаже.
___________________________________________________________________
Ћале држи придику сину који је почео да пуши са 17 година.
- Ја бре у твојим годинама нисам знао шта је цигара, а камоли да је запалим.
- Дај ћале мојне ме ложиш. Стриц ми рекао да сте крали деди цигаре кад си имао 16.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Fino pisanije.
Хвала :)