Izraz koji se koristi kada smo već svesni da je nešto takvo kakvo je, ali opet pojavi se tračak nade ili mrvica mogućnosti da će se nešto promeniti, pa onda i pored ogromnog skepticizma i same neverice u te reči koje izgovarmo, sačekamo krajnji epilog, koji u principu već znamo kakav će biti.
- Ej mali zdravo. Kako si?
- Dobro čika Žile.
- Kako mama? Burazer? Jel se oženio on?
- Dobro su svi. Nije se još Saša oženio. Menja malo devojke, ali ništa još ozbiljno.
- Pa ima on već godina, koliko ono, 35 jel da?
- 35 jeste, ali dobro, nije još on naišao na onu pravu. Čim naleti, smiriće se.
- Ajde da se nadamo tome.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Podićiće se, veruj mi. Samo da smažem još kašiku meda i šaku oraha. Odma’ će da đipi.
- Ajde da se nadamo tome.
Al' si se raspisao sunce ti grobarsko jebem, + i *
Meni više ni tegla meda i džak ljuštenih oraha ne pomaže :)
Pa malo reko, da razmrdam prste, a ako neće od oraja i meda, uvek je tu Kamagra :)))
Kad sam pročitala naslov pretvorila sam se u Svetlanu Bojković i pročitala sa izrazitim ushićenjem.
Plus, dečače.
:+D, daće Bog.