Težak slučaj šabanije. Odlikuje se IQom koji ne premašuje broj prstiju na rukama, glasnim izražavanjem emocija u vidu primordijalnih psovki i vikanja za cicama, kao i idolatrijom prema Sinanu Sakiću, Kristijanu Goluboviću i sličnim kreaturama.
-Koji si alfa šaban!
Onaj sa najvise kompleksa u drustvu. Često mu zbog istih faca vuce na krivo, nema deformitet vec samo od jada ne moze da se opusti.
Ima stvari koje novac ne može da kupi....
Biće slično alfa mužjaku,ubber seljačina,grlato i bahato stvorenje,koje sa alfa mužjakom ima sličnosti samo po tome što su muškog roda.
Prepoznaje se jednostavno,pogotovo u većoj grupi šabana,po tome što ih predvodi i najviše se ističe.On je stručnjak za sve ,iako u životu nije digao ništa teže od kurca,razume se u politiku i da je on na vlasti,svima bi jebao kevu,oblači se isključivo u firmiranu robu,na kojoj obaveno moraju da šljašte etikete.Sam stil oblačenja i nije toliko presudan za alfa šabana,posto ima i onih koji znaju i ukusno da se oblače,ali ih ponašanje uvek oda.Živi kod roditelja ,iako ima 35 godina i ne radi.
Alfa šaban ima veze svuda i ako ga slučajno zaustavi policija zbog nekog bezveznog prekršaja,odmah će da pripreti policajcu iz patrole sa svojim vezama i svadjaće se sve dok ne dodje interventna i ne ubije ga od batina,samo zato sto će sutra biti glavna faca u kafiću,dok u 11 ujutru bude ispijao 3 kafu .Ako ga ikada zamolite da vam nesto završi preko tih svojih vezica,bićete oduševljeni igovorima koje je u stanju da smisli u tom trenutku.
Omiljeni pevači su mu Željko Samardzić,Joksimović,Vlado Georgijev,Sergej Ćetković i slični pičkopaćenici,a seče vene na Dzenana Lončarevica i Sinana i u potaji je zaljubljen u Cecu,Daru Bubamaru i Branku Sovrlić.
Veliki je vernik i slavi sve verske praznike i obavezno postuje crvena slova.Verska obeležja su obavezna u vidu različitih krstića ili krstača oko vrata i neizbežnih brojanica na ruci...
Neki će reći da sve gore opisano može da se primeni na sve šabane i to je tačno,ali ipak ima nešto izdvaja alfu od ostalih,a to je da je on vodja.Svaki put kada neko normalan pomisli da ne može gore,alfa je taj koji će smisliti način da vas razuveri,on je taj koji će prvi da kupi trenerku sa cvetovima koja je toliko drečava da oni sa epilepsijom upadaju u šok kada ga vide na ulici...
Tarmi Rićmi,Mile Kitić samo su jedni od primera alfa šabana,ali pošto njih ima svuda,svako neka se seti primerka iz svoje okoline!
Uspešan muškarac sa prostora bivše Jugoslavije, Bugarske, ostalih delova Balkana i sa još par enklava u svetu. Može imati godina od taman toliko da je došao do 16 levela šabanstva, ali pre šabana svog okruženja, pa dok snaga ne kreće da ga izdaje, u najvećem broju slušajeva oko 45 godina.
Menja mobilni telefon što češće, uvek se, pun sebe, hvaleći novim. Putem mobilnog zna da pozove, ali se sa porukama loše snalazi. Naglašava da mu telefon ima VAJFAJ, BLUTUT, EMPETRI I DESET MEGAPIKSELA, medjutim retko koji od njih ima barem simboličku predstavu o barem jednom od navedenog.
Od njega ćete čuti da je vernik, nosi sedam brojanica (bar jednu sa onim šarenim sličicama) i obišao je par velikih svetinja u zemlji i inostranstvu, uglavnom usput u nekoj nabavci i tamo upoznavao "ŽIVE SVECE". U crkvu ode kada ga neko pozove na kumstvo. Kad ima love, devizama puni vidovnjake, vračare i prozorljive, pa čak i onog što priča sa zmijama i žabama.
Bavi se biznisom. Nekakvom trgovinom zgrće veliku lovu, "IMA PRIČU"(Iako po svim važećim standardima ne govori ni jedan ljudski jezik).
Mladi šabani mu idu po cigare, a stariji mu se šlihtaju, iako su bili mnogo puta osramoćeni od njega.
Ima ženu koja obitava u kućerini u predgradju i iz nje izlazi do kozmetičarke, ili s njim do prijatelja redje, koja je htela više puta da ga ostavi, ali bi popila batine praćene seksom, te se uvek uteši da je on voli.
Ako ima decu, ne zna mnogo o njima osim imena i galamom i batinama rešavajući stvar, smatra da je pravi vaspitač.
Često menja automobile, vozi i kad mu oduzmu dozvolu i vozi tako da vam je najbolje stati i ugasiti motor kraj puta dok ne promakne iz vašeg vidokruga.
