Ljubav ove nacije prema životinjama najverodostojnije se prikazuje u njihovim dobropoznatim emisijama o opstanku i životu životinja. Kada to gledamo, ne znamo da li da se više divimo onim predivnim predelima, savršenoj tehnici snimanja ili hranjenju stepskog bizona podignutom na dramski nivo. Posle ovih emisija još dugo ostajemo pod utiskom - kakva je to briga i ljubav prema životinjama...Ah... Ali kada bi smo nekom američkom reditelju rekli da njegov narod ne voli te životinje jer ne voli ni ljude (što su dokazali za to kratko vreme svog postojanja) on bi u najmanju ruku bio zgranut.
U isto vreme, srpski narod je mnogo pragmatičniji i voli životinje svim svojim bićem, a posebno one koje su mu često na oku. Tako preovlađuje ljubav prema telićima, prasićima, jagnjićima, govedima, ovcama i mnogim drugima, te to deluje zaista dirljivo.
Ameri su toliku usmerili ljubav prema životinjama da im nije ostala ni trunka ljubavi za ljude. Na televiziji možeš da vidiš kako razne službe spašavaju životinje, operišu ih, leče, stavljaju u prihvatilišta, a istovremeno svakodnevno stotine ljudi im umire na ulicama od gladi, hladnoće, bez medicinske nege.
Briga o životinjama je humana, ali briga o ljudima je samo posao.
Zdravstvena zaštita je jedan od najvećih poslova koji obrće stotine milijardi dolara godišnje. Ameri plaćaju raznim kompanijama zdravstvenu zaštitu, a istovremeno te kompanije plaćaju stotine advokata koji traže rupe u ugovorima koje su sklopili sa tim istim amerima da im ne plate lečenje kad iz zatreba. Što manje plate lečenje svojih klijenata, odnosno, ako nađu neku začkoljicu u ugovoru da ne moraju da plate lečenje, to im više novca ostane, a to što će neko da crkne zbog toga, ko ga jebe.
