Ljubav ove nacije prema životinjama najverodostojnije se prikazuje u njihovim dobropoznatim emisijama o opstanku i životu životinja. Kada to gledamo, ne znamo da li da se više divimo onim predivnim predelima, savršenoj tehnici snimanja ili hranjenju stepskog bizona podignutom na dramski nivo. Posle ovih emisija još dugo ostajemo pod utiskom - kakva je to briga i ljubav prema životinjama...Ah... Ali kada bi smo nekom američkom reditelju rekli da njegov narod ne voli te životinje jer ne voli ni ljude (što su dokazali za to kratko vreme svog postojanja) on bi u najmanju ruku bio zgranut.
U isto vreme, srpski narod je mnogo pragmatičniji i voli životinje svim svojim bićem, a posebno one koje su mu često na oku. Tako preovlađuje ljubav prema telićima, prasićima, jagnjićima, govedima, ovcama i mnogim drugima, te to deluje zaista dirljivo.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja kad vidim tele, moram da ga pomazim! :)
ja zeku - patku ^,^