Po srpski: argument protiv čoveka. To ti je kad nemaš nikakav dokaz za nešto, pa izvređaš onog ko tvrdi suprotno i tako svi pomisle da si rekao nešto iber-pametno, a da je ovaj drugi kompletna budala.
E sad, inteligentni ljudi često misle da će ukazivanjem na sagovornikovu upotrebu ove greške u logici dokazati kako on nema objektivne dokaze. Nažalost, slušaoci ne cene ovaj pristup.
-E ljudi, idem da kupim grabulje, moram da fugujem u kupatilu.
-Pa šta će ti grabulje?
-Šta, šta će mi grabulje? Pa da fugujem, jebote...
-Brate, fuguje se fugericom.
-Haha, čuj ovog! Fuguje se grabuljama! U stvari, šta se ti javljaš, radiš u igraonici i onda još ćiku igraš onaj vov, bre, ne znaš šta se dešava u stvarnom svetu, samo sanjaš neke mačeve, fugerice i ostale gluposti! U životu nisi zavrn'o ekser, a sereš tu!
-Brate, ovo je klasičan primer argumentum ad hominema. Nemaš objektivne, empirijske dokaze i moralno me diskredituješ...
-Hahahaha, čujte ga sad! Opet neki kvestovi, dragoni, objekti i empajerovi! Ne jedi govna!
-Ma slušaj me...
-E, prebiću te!
-Ma grabulje su sasvim u redu.
Termin kojim ljutiti rivali vole da se razbacuju u razgovoru, iako, možda, do konkretnog napada na samu ličnost sagovornika nije ni došlo.
Najčešće njime vole da se razbacuju prekaljeni studenti filozofije, pomodni simpatizeri LDP (da ne kažem, LSD- u jebote, već sam rek'o) i slični kada pokušavaš malo da ih spustiš na zemlju.
Teži slučajevi prelaze u napad istom tom logičkom pogreškom.
-''Stav vaše knjige je, ako me razumete, takav da mi deluje pomalo plitak i nedorečen, kao da niste dovoljno pojasnili auditorijumu gde zeka pije gazirani sok od borovnjice dok se u šumarku obigravaju orgije između Vuka Jeremića, Ofelije i vila sedmokrilih...''
-''Znate (head dance), ja ovaj napad na sebe ne mogu i ne želim da dozvolim, posebno ne od radikala kao što ste vi!''
-(priča mi o argumentum ad hominemu, a sam me napada njime, blago njemu, taj mora da je bio poseban miljenik profesora logike, ako me razumete)
