Auto moje mladosti

Auto koji se sada najviše otrcava i ismeva.
Ipak, zaigra nam srce ako ga uopšte i primetimo u saobraćajnoj gužvi i
podsetimo se ....

Jugić ili stokec.

Poznavali smo mu vrline i mane do tančina, slušali smo kako prede, vazdan otvarali haubu kad se uzjoguni i stane na sred puta, psovali ga kad se pokvari čim izađemo iz servisa, moljakali službenike da ga provuku na tehničkom...

Posebno je bio zgodan jer se dim od cigareta momentalno provetravao (iako su prozori zatvoreni), zimi nam se hladila guzica na ledenom sedištu namanje pola sata dok ugreje, mogao je i šrafcigerom da se osigura prozor (od spadanja), sto puta smo sa sopstvenim ključem otključali tuđ auto...

Vremenom su nam sve manje smetale ogrebotine, ulubljena limarija...kasnije to nismo ni primećivali.

Prodali smo ga, a da nismo ni trepnuli!!!
Kupac je bio nekakav klinac koji ga je već zamislio sa zaglađenom limarijom, spojlerima, felnama....