Mentalni proces putem kog subjekat samom sebi sugeriše da izmeni neka svoja ranija uverenja, stavove, vrednosti ili ustaljene obrasce ponašanja i da usvoji nove.
Čovek ulazi u butik da kupi farmerice; radnica pita koji broj, hvata se nekog slimfit fredperi djubreta koje košta 12o budjona (bez obzira na to što su ga sašili mali Kambodžanci) i gura mu u ruke. Ovaj šta će, malo zatečen, vidi da nema šanse da uzme to govno ali svejedno ulazi u garderobu da ih proba, radi nekakvog reda.
Posmatra se u ogledalu - ne stoje mu kako treba, ružne su, preskupe i, na kraju krajeva, hteo je nešto skroz drugo.
Izlazi i kaže - ne stoje mi, na šta ova kreće da ga ubedjuje kako su mu kao salivene, baš je frajer u njima...Ovaj zna da ga riba valja i gleda da mu uvali bilo kakvu glupost kako bi sebi podigla procenat, medjutim, neprijatno je biti otvoren sa ljudima - naročito u ovakvim situacijama. Jer smo snobovi.
Zove koleginicu - vidi kako mu dobro stoje. Ova još bolja riba, viče - jeste, savršeno ti stoje, to se sada nosi (nisi valda selja da ne znaš šta se nosi), Klajv Oven ih obukao na dodeli oskara itd. Čovek i dalje shvata da ga valjaju, ali ne zna kako da pobegne odatle.
Nakon tri minuta borbe, prva butikarka izlazi na ulicu i ščepa random čoveka, uvede ga unutra i kaže - molim vas recite mu vi da mu dobro stoje. Ovaj ne zna šta ga je snašlo, gleda pantalone, govno najobičnije...Ali neće da ispadne seljak; na pomen da ih je nosio K.O. na crvenom tepihu (nema ni pojma ko je to, al nebitno) kaže - da da, sjajno ti stoje, kupi brate dva komada samo me pustite da idem svojim poslom.
Eto vidiš da su savršene, ja stvarno više ne znam šta sa tobom nije u redu...
Ulazi drugi kupac, ova startuje i njega da da svoje stručno mišljenje; ovaj, jednako nesnadjen kao i prvi, kaže - da, odlične, kupi druže tri komada samo me pustite u pičku materinu, koji sam moj i ulazio.
I ovaj gleda - pa dobro majku mu možda su stvarno dobre, samo ja nisam navikao da nosim, večito sam u nekim trenerkama, kad bolje razmislim i ne znam šta se nosi ovih dana, možda i navatam nešto da prcam večeras hehe. Stodvaes eura jbt, nije malo. Al opet fredperi, čini se da su kvalitetne, trajaće, a i jednom se živi. Stvarno, i ne stoje mi tako loše. Ma nek ide život.
Pa gde je tu autosugestija