Kažu "Na samrti ti ceo život prođe pred očima", dok mnogo sporijim tempom prolazi u beznadežnom čekanju. Čekanje bez dočekanja, rad bez cilja, samo prazan pogled na keramičke pločice, bez snage za toplim odgovorom nekom strancu. On, koji pored nje ostavlja deo sebe, nedrag deo, na koji gleda istim očima kao na nju, kao na ono što je usput ostavio pre nego nastavio svojim putem, putem koji se za nju upravo tu završava.
Za sopstvene duše tamničare,
za radosti svojih trovače,
za one što viču kad im se plače
...
WOW. Zajebana.