Postoji da želiš da bude, da hoćeš da jeste. Ponekad jeste, ali ode. Vreme za lepo isuviše je kratko. Ode u bezdan, kisneš i želiš da se vrati, dok mizerni trenuci prolaze i voda na čelu obrazuje led. Kako prolaze dani, raste ludilo. I čekaš taj trenutak, šetaš ulicama bez cilja, da vreme brže prođe. Lepota postojanja! Umirem od smeha.
Treba da dođe, tako kažu. To je samo ciklični proces.
Ali ona sa nije vraćala. Očajna napisala sam "Gaziš mi dušu".
Doći će opet.
U svim definicijama ,ti si genijalna. Ne prosipaj te reči ovde. U gomili đubreta ostaće neprimećene, a ne zaslužuju tako nešto. Nemoj se odreknuti nijedne jedine. Zajebi ovaj sajt i idi piši poeziju za buduće ljubitelje, kako bi mogli da uživaju u njoj. Dobićeš "Branka Miljkovića", lagano...