Batica, koji svoja duhovita izlaganja, ali i druge stavove, prethodno umoči u naftalin da odstoje, pa ih tek onda prosipa sagovornicima. Ono, zonfić, bajate fore i to.
- Mačko, čao.
- Ćao.
- Ja se tebi svidžam, a ti meni?
- Šta bre?!? Dečko, probaj opet, ili paljba.
- Je l' ti tata astronaut?
- Au, koji si bajatović. Imaš li nešto originalnije?
- Ummm... zaradžujem više novca nego što ga ti možeš potrošiti.
- I ta ti je iz naftalina, al' ae. Gde ti je auto?
--------------------------------------------------
- Cope, legendo, sto godina! Vidi džidžu što sam nam spremio za dobra stara vremena, sedi vamo.
- J-j-jebo-t-te, koji si baj-j-jatović, j-j-j-još si n-n-na toj trav-v-v-vuljini. K-k-kiselin-n-na je t-t-t-tru!
--------------------------------------------------
- Aco, a da se obratimo Rusiji za neki kredit, ima još preduzeća koje im možemo pokloniti?
- Zašto bismo to radili?
- Izgubićemo vlast zbog besparice, ne možemo se samo protiv korupcije boriti.
- Ali Rusiji? Tomo, mojne si Bajatović. Baćuške su retro, Evropska unija je keva.
Lebac od juče.
Nije taze, otvrđi je, mrvi se, nije za mazanje, ali je jeftin, pogodan za umakanje i drobljenje u paprikaše i pasulje.
Nešto kao mirođija, ide u svaku čorbu. Probali bez njega, ali ne umu.
Nije baš za omazivanje tanjira, više je nužno zlo, ali je istovremeno izuzetno popularan kod starije populacije. U fazonu : "Daj babi/dedi da se na baci. Greota je 'lebac bacati."
