Balša

Сретох га пре неки дан у пролазу. Прва помисао ми беше: "Какав јебени Билбо Багинс !!!" Иста шуља, исте лоне, исти окер сомотни сако са "модерним" печевима на лактовима, иста зурка и кљун, исти командо ход и самоуверени поглед математичког генија неајнштајновске провенијенције.
Визуелни атак на моје ганглије беше прејак и неокортекс ми забагова, а мало затим креира систем ристор поинт на почетак четврте године гимназије.
Стојим и читам списак профана за ту годину. Скоро сва стара екипа је ту: Жана Валжана, српски, Марија Сајланс-децо, енглески, Жика Ратус, биос, Жиле Инфузија, физика, Каћа Црногаћа, хемија ... Недостајао је само Глигор Логаритам, математичар, Бог да му душу прости. А био добар човек. Ко ли га је заменио, питао сам се. И онда – паф ! На дну листе стајало је – математика: проф. Балша П !
Име је само по себи било иритирајуће, а појава ме је дотукла.
"Добар дан свима, ја се зовем Балша П. и ове године предаваћу вам математику" запловио је његов више бари него тон кроз учионицу, изазвавши масовно лучење влаге курава из разреда. Срећа да разредне дукатлије не могу да влаже иначе смо комотно могли шампињоне узгајати без пуно улагања. Разред ми је, иначе, био каламбур свих врста и подврста мештана, а ја можда једини цинични кретен, тако да сам овако нешто и очекивао, али ипак следећег часа је изрекао реченицу која ми је померила центар за равнотежу, а као што ће се испоставити, и оно што се зове професионално опредељење.
"Узмем ја, господо, јуче, једну од мојих многобројних збирки задатака да завирим шта то млади Белгијанци раде, и нађем овај занимљив задатак ..."
"Младобелгијанци ?!? ... Вау, како кул ..." – помислих.
Од тада сам његове часове проводио у сејф-моду, препуштајући ретикуларној формацији да води бригу о ономе што љаљани зову пажња на часу, истовремено забављајући мозак ситуационим анализама:
- возим цистерну ледено-хладног Књаза кроз Сахару и некако не приметим насмрт жедног и изнемоглог Балшу како краула кроз песак ... и јебига.
-ложим Балшу да се свиђа професорки географије, званој лепонога Бети, која није бријала ноге откад је Цоби увео вишестраначје у Србију, иначе декларисаној лезбачи
-Балша целива мошти светог Василија, а ја му звекнем цајпер и он упадне у ћивот ... Не, не ... то је не кул.
-гагујем Балшу на матурантској екскурзији да би престао да хрче (хех, немогућа мисија – па ко би њега водио на екскурзију ?!) ...
И тако ...