Serpentina

Vijugav put, najčešće onaj brdsko-planinski koji te natera da ispoljiš simptome morske bolesti, čak i kad nisi na moru.

„Znao sam za pršutu i kajmak i da usput ima serpentina.
Rekli su mi boljeg nema od užičkog heroina.
I dok vozim, pitam samog sebe: ''Zar je dotle, bog te jebo, došlo?
Zar se seljak odrekao šljive, zar je vreme krmetine prošlo?''
Jeb'o mater svoju.”
=====================================
- Brate, šta ima?
- Ništa, batice. Vratili smo se s zimovanja.
- Kako bilo?
- Kul. Fora, spuštamo se skopaonika niz one serpentine, zezanje, ludilo, ceo autobus pijan i napušen, a Balša se ućutao i gleda u jednu tačku.
- Što?
- Bila mu muka, menjao boje, a u jednom trenutku mu krenula povraćka i rekli smo vozaču da stane, da ne bi uneredio autobus.
- I?
- I slušaj. Otvori mu vozač vrata, a ovaj izleti, ode na suprotnu stranu puta, nagne se preko bankine i baci peglu u ambis. I pored toga, upovraća i lone, i šulju, i gilje. Krene nazad preko druma i odnese ga kamion s lubenicama koji se iznenada i niotkud stvorio, scena otprilike kao kad Kojot hoće da pređe prugu i naleti voz, ili kao u filmu ''Tejken'' kad zagine Francuz s aerodroma.
- Ne seri? Bedak.
- Taj stil, tebra.