Живот без коришћења савремених пригушивача бола и вештачких подизача расположења. Живот проткан непрестаним суочавањем са ничим украшеном реалношћу. Осећање живота. Судар са лицем без шминке, додир нефарбане косе, мирис коже без трунке парфема.

То је живот где се најпростија храна једе само зато што је потребна организму. Где дух трепери од немира, неумртвљен пићем и дуваном. Живот из кога су прогнани телевизијски омамљивачи свих боја. То је живљење са базичним задовољствима која су човеку намењена од како је света и века. Само са њима.

То је живот без анестезије.

Посао одрађен без обазирања на евенуални бол који је неком нанет.