Bibliotekarske laži

Члан: Добар дан, дошао сам да вратим ове две књиге.(Даје картицу)
Библиотекарка: О Боже, ви нисте вратили књиге 8 месеци, па да сте их преписивали мање би вам времна требало, овде мора казна...
Члан: О немојте! Прво сам био код тетке у Старој Пазови, пошто сам заборавио да вратим књиге рекао сам баби да оде и да их врати, пошто је заборавила јер је стара, рекао сам кеви која је баш тај дан сломила ногу јер је док је цепала дрва чула телефон и онда се о пањ спотакне и тако...е углавном она је то пренела деди који је разумео да књиге треба да стави у старе књиге на тавану па их је однео тамо, док се враћао падне са мердевина и сломи се сав, па су укућани били заузети око њега знате, е углавном ја сам се нервирао толико да сам одлучио да се вратим овде како бих вратио књиге, тако док сам се враћао одједном ми било мука и замолим возача да стане како бих се повратио, одједном сам почео да повраћам и задржао се у неком јарку тако, ја се вратим оно аутобус отишао и ја шта ћу стопирај, углавном улетим код неког лика који ме напаствовао и одвезао у неко село забaчено страшно, и хтео је да ме силује, мислим. Успео сам да побегнем хвала богу и онда нахватам неку приколицу са сеном и т ускочим, само сам се надао да ћу имати среће. И тако сам лутао, као неки слепи путник неко време знаш, као да сам у некој непознатој земљи а не у Србији. Кад сам се вратио, прабабу дрмнула срчка јер је мислила да су ме отели и онда док смо организовали сахрану...
После тога пар месеци сам морао на размену ученика у Зимбабве и тамо упознам неку девојку која је из Тузле замислите. Углавном док сам био у Тузли сетим се књига које нисам вратио и онда сам дошао овде да вратим па идем опет у Тузлу...
Библиотекарка: Аха, у реду је дечко, немој да се овакви пропусти више дешавају...
Члан: Довиђења, хвала лепо...