Reči koje se često mogu čuti od onog mlađeg i manje perspektivnog dela društva, uobraženo-razmaženih tinejdžera, koji, još uvek izvan realnosti sveta odraslih, na pitanje šta će biti kad porastu (čime će se baviti), odgovaraju čuvenom rečenicom: "Biću neko važan i poseban".

Dobar primer su EMO likovi. Izgledaju nakaradno, trpaju na sebe kojekakve dzidza-midze, prave frizure u 16 boja i 30 razlicitih duzina pramenova, sminkaju se kao da im je Picasso oslikao lice, tetoviraju sarene tetovaze, Nose iscepane mrezaste carape, itd. itd.
Misle da su kao takvi "posebni" i "drugaciji od ostalih", ali- kada se uporede ljudi unutar njihove "grupe"- oni se jedni od drugih uopste ne razlikuju i ni po cemu nisu posebni.

Biti pripadnik druge frakcije od one koja je mejnstrim

Večita ljudska potreba da se razlikuje od drugih ljudi dovela je do toga da se sa 5 milijarde ljudi na svetu u tome sve teže uspeva. Veoma je teško naći nešto počemu će te biti različiti. Sa druge strane gledano zapitajte se da li baš morate biti jedinstveni na nekom širem nivou. Zar nije dovoljno da budete na posebnom mestu u srcu osobe koja vas voli ili osobe koja tek treba da vas zavoli. Samim činom iskrene ljubavi bićete na onoj strani sveta koja još nije pokvarena i veruje u ljubav.

Biti JA!!! Pa me vi sad mrzite koliko hoćete :))))))