I ti i ja u zivotu imamo, ili smo imali, nekog bliznjeg ( clan porodice, prijatelj..) koji misli da na svojim najblizima slobodno moze da iskali svoju samozivost, bes i ozlojedjenost, jer ce mu to njegovi najblizi uvek prastati i tolerisati.

Bliskost je iskrena i lepa, i kad se ne vidi - postoji. Ljubav izmedju dva čoveka, muškarca i žene, prijateljstvo izmedju ljudi. I kada bude teško, setiće se neko da postojiš, neko ko te voli; a ni u sreći, nećeš biti sam. I na kraju, kad ne bude nas više, ostaće svedoci, i priče iza nas, da živelo se jednom..Svi setiće se skupa, uz čašu i uz smeh, dana kad smo pevali, i dana, kad je znalo da zaboli.

Bliskost je ono o čemu razmišljate kad se od nekog nepovratno udaljite. Sve dotle, to se nekako podrazumeva.

U današnje vreme može se reći da smo bliski sa nekim čiji broj u adresaru mobilnog imamo samo pod imenom.