Tip koji zna da stane kad je najlepše, za razliku od klasičnog alkosa koji pije dok se ne usere.
Školovani (još uvek cenjeni) alkos.
Šofer na mom bivšem fakultetu, na prozivku profesora da je alkoholičar:
"Šoferi kad popiju, oni su alkoholičari, a profesori kad popiju, oni su boemi. Gde je tu pravda?"
Čovek za koga je čaša uvek polupana.
Covek koji 40 godina uplacuje radni staz u kafani, a od nje ne dobije ni dinar penzije.
Alkoholičar sa diplomom fakulteta.
Nekada : Naziv za osobu koja ume da uziva u jelu, picu, samom zivotu bez nekog preterivanja i izlicanja.
Danas : Kulturan naziv za razularenu pijanduru.
Pijandure, sa stilom,
Pesnici poslednje čaše,
Da popiju bilo im je milo,
veliki boemi Skadarlije naše!
Poznati boemi sa početka veka su Djura Jakšić i Brana Nušić , a čuveno okupljalište bila je kafana Dardanele.
alkoholicar na kulturan nacin
svako ko napise nekoliko pesmica,pritom se svake veceri lesi od alkohola...
Kada zelite za nekoga da kazete da je notorni alkoholicar, da je drcan na alkohol ko jare na sisu, da se ne odvaja od flase dan i noc, uz to da je mazga koja kad se napije (citaj svakog dana) iz sveg glasa peva kao nezdrav proslavljene hitove Juznog Vetra, uz to sljami od ujutru do fajronta.... A da pritom ne zelite da ga uvredite, za njega jednostavno kazete da je boem.
Ne mora biti poznat, ne mora biti učen i sa fakultetskom diplomom. Često se pijanci nazivaju boemima (uglavnom od sebi slicnih pijanaca u cilju održanja samoobmane), ali nedostaje im ono sto je boemima cinilo Đuru Jakšića, Mirka sajdziju, Tomu Zdravković, Zorana Radmilovića, doktora Zorana, Omara al Hajama i mnoge druge poznate i nepoznate posetioce kafana, barova i drugih mesta okupljanja uz piće.
Boem je i kada je najpijaniji svestan da je čovek, ne životinja.
Može da bude naporan ali ne može da bude dosadan i ne interesantan.
Ne mora da zarađuje puno, ali ne mora ni da troši sve što ima.
Može da ima svoje žute minute, ali ni tada nije dosadan društvu u kome je.
Može da zavede skoro svaku devojku, ali može da provede pola života tugujući zbog izgubljene ljubavi u samoći.
Boem se rađa, ali se i postaje...
Lik kome cela birtija kaže '' Zdravo'' i kelner mu donese piće uz uzrečicu '' Kao i obično?''.
Čovek koji obilazi kafane kao šiznuti duh Hamletovog oca.
Specifična vrsta alkoholičara. Najčešće se opija kvalitetnim vinom ili nekom žesticom, pije isključivo po kafanama, troši dosta keša na muziku i svirače.
Po struci je slobodni umetnik, najčešće slikar ili pesnik. Retko ga možete videti pijanog danju. Veoma tih, povučen i miran, nije agresivan. Najinteresantnije od svega je to što niko ne zna od kuda mu novac za sve to, i od čega živi.
Osobenjak koji je odjavio fiksni telefon i koji odsad sve pozive prima u kafani.
Alkos kog poštujemo kao tinejdžeri, onda kad je život sranje i niko te ne voli, pa planiraš i ti da te jednog dana bole kurci za sve kao njega, da ločeš onaj vinjak i budeš idol maloumnicima koji mrze da uče, treniraju i idu u školu, klincima koje mama i tata nisu bili pa beže od obaveza ko baba od smrti.
Isto što i alkoholičar, samo kreativac.
Bogataš koji pije!
Kad pije sirotinja zovu nas problemi!
Naziv, koji su za sebe izmislili notorni alkoholičari. U većini slučajeva više bi im odgovarao naziv - klošar.
Dao bih par primera, ali se plašim da bi to potpalo pod eksplicitno vređanje.
Razlika između boema i klošara je što su tzv. boemi - javne ličnosti.
Osoba koja je tek posle završenog fakulteta shvatila da je život sranje, i prepustila se lepoti nama bliske psihoaktivne supstance zvane alkohol.
Čovek koji je u kafani potrošio više godina nego novca.
Drugi naziv za notornog alkoholičara prožet lirikom.
-Vidi ga al se olešio, izgleda da će da pegla...
-Mhmmm...pravi boem...svaka mu čast.
Izraz koji se u današnje vreme koristi da napravi granicu izmedju lokalne šljokare, običnog pijanca i isto tako pijanca ali sa punim novčanikom i društveno priznate osobe. Poslednjih godina imamo trend pojave niza samoproklamovanih boema, pogotovo od kada je postalo veoma popularno da se pije u što većim rupama i birtijama. Nekada najveći boem Skadarlije bio je Đura Jakšić, koji je mnoštvo svojih pesama napisao da bi platio kafanski račun, a danas prisustvujemo facebook boemstvu, gde klinci od 16 godina ukoliko imaju okačene slike iz bar tri pijana izlaska sa punim pravom nazivaju sebe boemima i kafanskim ljudima.
Alkoholičar sa fakultetom.
Lokalni umišljeni momčić od 14-17 leta koji se razvaljuje na dnevnoj bazi, toliko da njegova jetra poprima oblik destilata alkohola najnovije generacije,naravno sve to u njegovoj glavi,u stvarnosti od 2 piva pada pod sto i dobija trajnu amneziju.Za njega je rakija previše ružna i više voli ukus jednog Džeka, iako o posvedočenim moćima rakije je uzaludno trošiti reči.
Njegove priče najčešće počinju sa "Joooj tebra kako sam se razvalio kao majka prošle...", a poenta te priče je samo puko navodjenje činjenice da se on razvalio, onesvestio i/ili povraćao. Čaše lomi tek onda kad ponese nešto više keša pri sebi pa da se to ne baci, onda lomii, pa kud puklo da puklo, a i kad lomi, lomi nekako usiljeno i sklerotično.
Kafane bira po odnosu cene i toga kolika je mogućnost da ga matorci tu uhvate, pre nego atmosferi i muzici. A o muzici da ne pričamo, pre bi izabrao polurazvaljenu šatru sa sisatom pevaljkom, neko kafanu sa muzičarima koji nemaju potrebe da skidaju odevne predmete sa sebe.
A za sebe kaze da je boem iako ni gram hedonizma nema u sebi i verovatno misli da je to neka gej sekta i da bi im svima jebao mater pedersku.
Onaj koji se iz kuće vraća svojoj kafani.
Čovek koji se razlikuje od običnog pijanca, ne samo po količini unetog alkohola u organizam, već i po kompleksnosti pijanstva opisanog kroz periode.
Klasicizam-umerena i jednostavna faza u kojoj subjekat još uvek zadržava elemente razuma i ne remeti ih značajno. Takoreći-u stanju je razgovetnim govorom da opiše blaženstvo kojem se približava.
Realizam-faza u kojoj subjekat realno sagledava posledice svog stanja. U realizmu, boem je svestan da ga kući čekaju deca koju je on pre dva sata trebalo da uspava i žena koja će, realno, da napravi glasni skandal.
Romantizam-najljubavnija faza, gde naš boem iskazuje ljubav svima oko sebe, najčešće rečima-kume, volim te ko brata, ja bih za tebe život dao, metak primio, njivu prodao...Faza gde platonska ljubav prelazi u rečima objašnjenu platonsku ljubav, usled nemogućnosti da se dela prikažu.
Barok-faza gde naš boem polako saznaje sve boje sveta gde nastupa preterani kič u njegovom mozgu i gde on polako izlazi iz okvira svake faze sa pretpostavkom relativne greške da postoji još jedna.
Humanizam i renesansa-naš boem, usled mračnog doba, pronalazi interesovanje za dubine prostora i za približavanje patosu kao delu istog.
Žena 1-da si videla samo onog mog juče...došao molim te, mortus pijan...zamisli, vajni mi je on radnik...kakav primer deci pruža...i ja mu naravno rekla da je džukela i pijandura na šta je on drsko odgovorio da ga ne vređam! Da je alkoholičar...eto ko će da spava na kauči!!!
Žena 2-ha! Znam i ja tvoje muke. Ovog mog pre neki dan doneli obeznanjenog...Čovek pesnik...ne može da bude pijandura. On je boem ...kroz sve faze prolazi redovno ! Đura mu nije ravan.
Pijandura sa diplomom.
Zato sto je smrdljiva neotesana pijandura previse grub izraz.
Alkoholičar sa završenom nekom višom školom...Da ne bi naše čuvene pisce,slikare,glumce,neretko i doktore zvali šljokarama,eto pogodnog naziva-boem.Boemi su poznati po tome da pre samog ulaska u kafanu izgledaju veoma lepo,sređeno,učtivo...I za kraj,boem koji ulazi u kafanu,i isti taj koji izlazi iz nje,ne mogu da se uporede.
