Odnos Boga prema Srbima perfektno je za vijek i vijekova opisao Radoje Domanović u svojoj neprevaziđenoj satiri ''Kraljević Marko po drugi put među Srbima''.
Dakle, pošto su ga posle 500 godina kuknjave - Ustani Marko! Dođi Marko! Pogledaj suze Marko! Kuku, Kosovo! - Srbi smorili, Marko ode kod Boga i zamoli ga da ga ponovo vrati na ovaj svet.
M: - Pusti me, Bože, da vidim šta rade dole oni moji slepci; dosadi mi njihova kuknjava i zivkanje.-
B: - E Marko, Marko (dubok uzdah), sve ja znam, ALI KAD BI IM SE MOGLO POMOĆI, JA BIH IM PRVI POMOGAO.
Ukratko, jednom je dnevni list "Press", povodom haskih presuda, vrlo jasno i kratko objavio "nema pravde za nas Srbe". To je tacno, medjutim, ako uzmemo da se jos knez Lazar opredelio za onozemaljsko carstvo, mozda smo i mi sledeceg dana 1389. svi napustili ovozemaljsko carstvo pa je sve ovo samo san. To bi objasnilo neke stvari. A pravdu smo mozda docekali na onom svetu ?
