
Однос Бога према Србима перфектно је за вијек и вијекова описао Радоје Домановић у својој непревазиђеној сатири ''Краљевић Марко по други пут међу Србима''.
Дакле, пошто су га после 500 година кукњаве - Устани Марко! Дођи Марко! Погледај сузе Марко! Куку, Косово! - Срби сморили, Марко оде код Бога и замоли га да га поново врати на овај свет.
М: - Пусти ме, Боже, да видим шта раде доле они моји слепци; досади ми њихова кукњава и зивкање.-
Б: - Е Марко, Марко (дубок уздах), све ја знам, АЛИ КАД БИ ИМ СЕ МОГЛО ПОМОЋИ, ЈА БИХ ИМ ПРВИ ПОМОГАО.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.