Bolje biti pijan nego star

Омиљена песма, омиљени стих, свих младих генерација. Мото малолетних алкохоличара и деликвената. Доказ да су жива бића. Они пате. Сећају се оне мале коју су могли да прцају, али нису, јер су били још млађи и још неискуснији. Пева се ова песма после сваког пијанства, после сваког изласка и свака генерација ће непогрешиво извриштати дирљиве стихове уз крокодилске сузе и руке на глави, јер боже мој, они су боеми.

Доказ да нису сељаци, да знају још нешто, нешто што се не пушта на ружичастој телевизији. Они слушају "рок". Носиће ову земљу, они су млади, пуни елана и алкохола у крви. Уз сетан поглед југоносталичара ће се сећати љубави из вртића, коју су чекали код Прве београдске гимназије, оне зиме кад је ваздух био неприродно хладан, а њих је мама извела да се грудвају. Туга.

А зиљаве чке, које су пре десет дана почупале своје прве стидне длаке сад луче влагу на "певаче". Оне су сад у пубертету, оне су емо у души. Нејебачке песме су најбоље за јебање. Истичу сензибилитет и "дебилитет", а лепотице баш то воле. Поглед прекланог јагњета, тихо отпевано "чекаааааћууу те мојааа бууууцоооо" и први пољубац. Ах та романтика, да је нема, мислили бисмо да је до јаја. Патетика.