Омиљена песма, омиљени стих, свих младих генерација. Мото малолетних алкохоличара и деликвената. Доказ да су жива бића. Они пате. Сећају се оне мале коју су могли да прцају, али нису, јер су били још млађи и још неискуснији. Пева се ова песма после сваког пијанства, после сваког изласка и свака генерација ће непогрешиво извриштати дирљиве стихове уз крокодилске сузе и руке на глави, јер боже мој, они су боеми.
Доказ да нису сељаци, да знају још нешто, нешто што се не пушта на ружичастој телевизији. Они слушају "рок". Носиће ову земљу, они су млади, пуни елана и алкохола у крви. Уз сетан поглед југоносталичара ће се сећати љубави из вртића, коју су чекали код Прве београдске гимназије, оне зиме кад је ваздух био неприродно хладан, а њих је мама извела да се грудвају. Туга.
А зиљаве чке, које су пре десет дана почупале своје прве стидне длаке сад луче влагу на "певаче". Оне су сад у пубертету, оне су емо у души. Нејебачке песме су најбоље за јебање. Истичу сензибилитет и "дебилитет", а лепотице баш то воле. Поглед прекланог јагњета, тихо отпевано "чекаааааћууу те мојааа бууууцоооо" и први пољубац. Ах та романтика, да је нема, мислили бисмо да је до јаја. Патетика.
Паја и Тикитза су се бубили јуче после школе!
Pjesma koju djeca, kad se vrate kući pijana, posvete svojim roditeljima
-Milena: Stanomire, eno ga! Vratio se kući!
-Stanomir: Mileva, ne interesuje me. Ja sam se već probudio i pijem kafu, a on se tek sad vraća kući.
-Milena: Opet pjeva dok hoda putem.
-Stanomir: Jebem mu mater ludu, pa je l' se boji mraka kad mora pjevati dok hoda.
-Milena: Stanomire, zvijeri jedna. Poslije ćemo mi to. Idi ti otvori mu vrata, da se ne bi opet zabio glavom u njih.
-Stanomir: Ženo, idi musti kravu, 'skoro će zora.
-Milena: Idem. Usput ću otvoriti vrata našem djetešcetu.
-Stanomir: To djetešće ima 4 decenije, a još uvijek nama visi na grbači.
Stanomir ustaje. Otvara vrata.
-Stanomir: Janko, sine, pa kako te nije sramota? Opet si mrtav pijan.
-Janko: Bolje biti pijan, nego star
Veoma čest naziv albuma na Facebook-u. Najčešći autori ovakvih albuma su maloletne ziljavuše (neko 94', 95' godište), a sadržaj albuma je veoma raznovrstan, počevši od slika sa ekskurzije, jednodnevnog izleta, zimovanja, letovanja, izlazaka u neki random kafić. Za razliku od albuma sa nazivom "Me, myself & I :) <3 :*" i "jaaaaaaaaa <3 <3 <3 XD", ovaj album veoma često sadrži i slike na kojima su i prijatelji gorenavedenih fenserki. Tako su oni svi zajedno srećni i veseli u albumu koji je ime dobio po jednoj od najpatetičnijih (a ujedno i najpoznatijih) pesama svima nam poznate grupe Plavi Orkestar.
Pored ovog, veoma je popularan i naziv "Swet je lep kada sanjamo <3 <3 <3", ali to samo kod onih ziljavuša koje su originalne i prevazišle su te matore stihove i okrenule se novim zvezdama i idolima današnjice - Kikiju Lesendriću i Pilotima
Geslo mladih koji pijani sedaju za volan
Zivi brzo,umri mlad, i budi lep les
Uteha alkoholicarima dok ne napune 50.
Ozbiljno!? Ovim stihovima je Loša otvorio oči naciji da konačno shvate nešto što im je do tada bilo potpuno strano i nepoznato. Hiljade ljudi su do tada bili u potpunoj zabludi i mislili su obrnuto, a pojavljivanjem ove pesme, spoznali su pravu istinu i najzad se uverili da biti star i nije tako dobro kao biti pijan.
Trebao je napisati i pesmu 'Bolje imati Ferari, nego rak'
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.