Svaka kapija pred kućom koju, po trijumfalnom povratku u svoje rodno mesto, podigne jedan prosečni gastos. Broj lavova, gargojla i serafima nije preterano bitan - samo da ih je preko deset.
- Alooo, jel' to Beća kamenorezac? E, zdravo-živo, kako si, Radoje na telefonu...Kako 'KOJI Radoje'?! ONAJ, bre, Radoje što je još pre dvaes' i kusur godina otiš'o u Diseldorp na arbajt! Jes', jes' - baš taj! Pa, eto, vratio sam se...da, da...pa, jesam, zaradio sam, tako...neću da te lažem...onako, skromno al' sam vala radio tag und naht, ovaj, dan i noć, bre...! Aha, aha...Ma, nije, bre, niko umro - pu, daleko bilo! - nego te zovem zbog jedne daleko bitnije stvari...Ti, ovaj, znaš da ja imam haus tj. kuću ovde u selo...
***
- Lele, Mitre, vide li ti šta meće pred kuću onaj nesrećni Radoje što je pobeg'o iz Nemačku?!
- Znam, ženo, vid'o sam još jutros...
- Pa, kako se vika to čudo, bre? Jel' to neka Sotona il' tako nešto...?
- Ma, kakva Sotona, priglupa ženo! To ti je, bre, divnosajrus i nije nimalo jeftin! Pravio ga majstor Beća tri dana i tri noći i košta tri 'iljade evra komad, pa ti vidi kako se živi i radi u Nemačku!
- Izem ti ja tri 'iljade kada je ružno k'o sam Đavo...
OOoooodlično, plus ko haus... ovaj, kuća.