Naš najčuveniji komediograf i satiričar. Jedan od retkih koji je u potpunosti sagledao naš mentalitet i pretočio ga u književnost. Često proganjan od strane vlasti (čitaj: uvređenih i prozvanih političara) zbog svojih "pisanija" pred kraj života se sklonio u Sarajevo, podaleko od Beograda, gde je do svoje smrti 19. januara 1938. bio upravnik Narodnog Pozorišta. Međutim, i dalje je pisao satirične članke u novinama pod pseudonimom Ben Akiba, pa su ga lokalni ljudi prozvali Ben-Beg i niko ga od naroda nije drugačije oslovljavao. Na našu žalost, njegova dela opisuju i našu današnju situaciju.
Iz "Autobiografije":
I da nije nešto srpska narodnost bila ta koja me je u prvim danima detinjstva snabdevala mlekom, čime me je neobično obavezala, ko zna ne bih li ja sad već bio streljan kao grčki ministar, ili ne bih li kao lažni rumunjski knez trošio u svetskim banjama novac matorih francuskih udovica, ili ne bih li se, subveniran od raznih država, krvavio po planinama kao šef albanskih bandita, očekujući zgodan trenutak da od svoje hajdučke čete obrazujem ministarski savet.
