Finalna ambicija svih kuvara.
-Šta si upisao?
-Gimnaziju, ti?
-Hemijsku, za kuvara, završim to i odem na neki brod, plata 1000 evra, i boli me kurac.
Večni san osvedočenih blejača i kojekakvih parazita, koji su odavno odustali od rada i navikli se na 'leba bez motike. Radili bi na brodu, a u životu kurcem nisu mrdnuli.
Kada bi imali i najmanju predstavu o količini energije koja im je potrebna da bi radili na brodu, ni dve hiljade evra mesečno, koliko tripuju da bi zaradili, im ne bi bila dovoljna motivacija...
- "Matori sredio sam neku šemicu za brod... Trebalo bi da odem u ponedeljak da se dogovorim sa Giletom, rek'o je da može da me ubaci..."
- "A jel' ti palo na pamet da uzmeš nešto da radiš umesto što se zamlaćuješ tim glupostima...?"
- "Koji je tebi kurac? Šta ću ovde, kurac, da zaradim? Takvo razmišljanje je za luzere poput tebe, ja sam sebi postavio visoke ciljeve.... Tooooo, Arsenal 3:0, znači došlo 3+... Treba mi još Fiorentina..."
Ultimativna mera za punoću. Kao alternativa koristi se još i preimenovanje osobe u Gospodin/Gospođa Punišić. Takođe, osoba kojoj se pripisuju ovi atributi je meta stalnog iskorištavanja od strane društva.
- Brate, oćemo na soni, a?
- Ma ne znam brate nemam kinte.
- Aj zovni Krla on je pun k'o brod, pa da uplati tebi i da povedemo još i onu budalu od Mirka pa da igramo na bananu. A posle se još ogrebemo za sok.-------------------------------
- Marko, oćemo' u dgra večeras?
- Ma batali me, ćale mi ukinuo džeparac zbog ocena.
- Ajde bre, dolazi i onaj Mićov rođak Luka , njemu je otac neki ministar, šta li je, jebem li ga, uglavnom, mali je Punišić, tako da nema da brineš.
