Vrsta parazita u ljudskom obliku, koji preživljavaju od vazduha i "kombinacija".
Blejače ćete najčešće sresti u "blejačkom" kafiću, gde ispijaju svoj sedmi produženi s' mlekom i prelistavaju sve vrste dnevne štampe. Obavezno bacaju pogled na TV na kome je uvek otvoren TELETEXT kako bi ispratili rezultate iz kladionice.
50% tog vremena provode "razgovarajući" na mobilni telefon i "završavajući kombinacije".
Takođe ćete ih prepoznati po tome što uvek izgledaju namršteno i "opasno", i skupljaju usta kao da su progutali šaku leblebija.
Letnje popodne, posle posla svraćam sa kolegom na piće. Našem stolu prilazi "blejač":
BLEJAČ: "Momci kako je, jel' slobodno...?"
MI: "Jeste jeste, sedi..."
BLEJAČ: "E hvala... Alo, Tošo... daj mi jedan produženi s' mlekom i momcima šta će... i uključi TELETEXT..."
Potom uzima mobilni i okreće neki broj...
BLEJAČ: "Ej matori, završio sam ti ono... Da, cimao sam se ali sam sredio, ti samo spremi 3 soma evrića i tvoj je..."
U tom momentu mu ZVONI telefon kojim "razgovara":
BLEJAČ: "Ma šta je ovo koji kurac, kakav je ovo telefon... Govno jedno, nije ni za kurac, za 300 evra sam mogao da kupim pravi mobilni... ALO... šta je, šta 'oćeš...?"
MI: "ej mi moramo sada da idemo..."
BLEJAČ: "Važi važi, ajde..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odlično!
"MI: "ej mi moramo sada da idemo..." genijalno hahaha +++++
u potpunosti tačno,ima nas raznih ++