Budimo ljudi, iako smo Srbi.
Legendarna izjava, već više od dvadeset godina pripisivana pokojnom Patrijarhu Pavlu, koja i dan-danas međ' svekolikim narodom nebeskim predstavlja predmet rasprave oko toga šta je pisac hteo da kaže i izaziva oprečna mišljenja, a pokatkad i makljažu u kafani "Ljuc", u Skoplju. Uh.
U svemu tome - a kako to obično biva kada čovek oko nečega zakrvi i zaboravi o čemu se tu, s početka, uopšte i radilo - iz etra javnog mnjenja potpuno je skrajnuta ona realna priča, priča o tome kako se navodna izjava omiljenog srpskog verskog vođe i zapravo dogodila. A bilo je to devedestih godina, u vreme masovnih studentskih protesta u Beogradu, kada se Patrijarh Pavle obraćao studentima kod Terazijske Česme a celo obraćanje je na radiju B92 (tada možda i jedinom bastionu slobodne misli u Srbiji) prenosio i komentarisao, ispostaviće se i kasniji direktor Studija B, homo-novinarius po imenu Aleksandar Timofejev. I onda se to dogodilo. Paja je u jednom trenutku, pozivajući na mirne proteste, rekao "Budimo ljudi!" a Timofejev je na to (u izlivu inspiracije na mozak, štali) preko radija dodao "...iako smo Srbi."
I to je cela zaboravljena istina. Možda je dobro da posstoji ispisana negde, istorije radi.
A ljudi trebamo biti uvek...koliko god da je ponekad teško biti Srbin.
- GDE SU MOJE PARE?!?!
- Ooo, Nešo, pomaže Bog, otkud ti, hehe...
- PUSTI SAD BOGA, OCA LI TI JEBEM, GDE JE BRE MOJIH 500 EVRA?!
- Pa, skupljam polako, hehe, ne brini, dobijaš vrlo usk...
- PA POLA GODINE "POLAKO SKUPLjAŠ", PIČKA TI MATERINA, E SAĆU DA TE ODROBIJAM!!
- Joooj nemoj, Nenade, čemu to, pa biće para, rešićemo, neće se ponoviti...ma, BUDIMO LjUDI IAKO SMO SRBI!
- To si već iskoristio prošli put.
- E jebiga. Ajd 'udri, onda...
- Ma jok, bre, daj neku rakiju, čim se setim Patrijarha odmah me uradi emocija...
