čajo

Популарни назив за појачало изашло из вредних руку социјалистичког човека из фабрике Руди Чајавец у Бањалуци. Ако сте некада пробали Нектар пиво; е чајо вам је нектар пиво са DIN улазима.
Да ли због чињенице што су инжињери који су стварали у фабрици били школовани на војном факултету у Загребу или због довоструке природе фабрике, која је производила и јуришну војну технику, чаја, а и други производи из исте фабрике изледају као и сваки ручни бацач граната своје-ручне израде. Јасно написани натписи на међународном српском језику, јако подсећају на натпис "Пажња непријатељ прислушкује". Да офарбате чају у маслинасто зелено и натписе испишете на Руском, савршено би лего у радарско возило. Богатство дизајнерске проницљивости се угледа у томе да је свако дугме поприлично удаљено, па вам се не може десити рецимо да рукујући појачалом убаците гранату у цев, док подешавате нишан.
Пошто домаћински расоложени Бањалучани нису штедели материјал на оклопу (није био пластичан, ко је реко пластика), који са својим једноставним облицима изледа као да га је неко секао ручном тестером у стеги и поправљао рез турпијом (масив сине), зе кривио и завршавао за 20 минута (што није далеко од истине, јер се поступак може поновити, ако се изгуби неки део оклопа, који се током употребе доста често скида, ради поправке и селидбе глодара и зглавкара) ова појачала постижу завидну тежину. То је одговор на питаље како, су неки од асова домаћег рока успели да повреде лунбалне пршљенове бавећи се музиком, јер у то време није било техничара који утоварају опрему.
До сада мора да сте помислили да су ове справе биле јефтина Кинеска роба која се баци после једне употребе. Е па тај груби излед имао је и своје предности у виду дуговечности. Потенциометри и прекидачи осим што се нису уклапали у поимање музичке справе, могли су се идентични наћи на разним котловима, тешким индустриским машинама и дотрајалој војној опреми. На штампаној плочи која је била довољно дебела, да може да служи као понтонски мост и замењује две вреће песка сложене испред подрумског прозора, сви елементи су били довољно удаљени да је могао лимар са лет лампом да их скида и мења (а и мењао их је). То је значило да ситније кварове, можете да отклоните сами поред пута, а за крупније можете да свратите до било које карауле, да то дежурни везиста генерално прегледа, док се музичари окрепе уз војнички пасуљ, војничко купус и хлеб стар 4 дана. И ако вам рецимо филипс испише на штампаној плочи податке о елементу који је заварен, то не помаже поправци. То је зато што отпорник који је ту залемљен има такву толеранцију, да за резервни мораш чекати да падне насин сателит, да узмеш резервни. Док отпорници на чаји сем што нису носили ознаку за толеранцију, могли су бити замењени жицом од грејача из фена. Јасно је да звук гитаре из оваквог појачала другачије звучи, при различитој гласноћи, али то можете да приметите, искључиво ако имате слуха, а то и није било пресудно за музичаре тог времена, јер за положај високог официре ЈНА није био услов да ти дете има слуха.
У та времена био је чест случај да брат убије брата или отац сина, само зато што је спустио пиво поред миксете, иза чаје се дало сакрити, када обично зађање флашама у задрузи замени кућа летећих столица, притајене пепењаре и скривене потковице. За разлику од видео рекордера или DVD плејера, заиста можете купити чају који је пао са камиона буквално и који и даље ради.
После повлачења Анте Марковића из политике, чајо је остао био један од ретких уређаја које је, данас већ изумрли ТВ механичар могао да ти оправи и врати за један дан. У то време је постојала легенда да је један ТВ механичар отвори једног чају и пронашао паклицу Сарајевске дрине, коју је неко крио од родитеља (у то време није било цигара, шверцован дуван се куповао за девизе, а пушио се и век). Каже: расушио се јако дуван, али не да је плахно плућа. После тога се за сваки случај отварао сваки чајо који ти дође на лагер и опет је доста тих појачало преживело, да могу да се нађу у новинама.