Car Trojan

Укратко, особа пуна комплекса изазваних физичким изгледом. Аналогија са царом Тројаном је више него адекватна: Пошто се налазио у дебелој фази порицања због козијих ушију којима је од рођења био обдарен (а'о краљу, шта ли ти је ћаћа јеб'о хехе?), није се либио ни погубљења поданика ако би поменуту аномалију приметили. Јебига могло му се, ипак је био мудо, цар, а кад власт каже своје, немаш ти ту шта, прекрст' и одјављен си.
Мада није то лако, треба разумети човека. Оно, дођеш у адолесцентно доба, хормони дивљају, фазонирао би можда неку брадицу јер си чуо да то пичке воле ал' не лези враже, с ушима и брадом приде личиш на јарца више него пријатељ Милан, и све стрепиш да те у тренутку непажње не нагузи какав припадник потлаченог албанског живља са околних планина. Па држ' не дај, зови бербере, скидај браду, ти њима главу ако примете шта чудно, и твој комплекс остаје недирнут. Бар док не засвира фамозна фрулица, уз коју долази и помирење са ситуацијом.