Cenkanje

Evo prostog primera funkcionisanja cenkanja

Ako prodavac prodaje predmet cija je realna vrednost x (gde x pripada N,x>>0), zbog troskova nabavke i troskova prema drzavi, realna vrednost predmeta iznosi x+y (gde y pripada N, y<<x). Medjutim, kako je to covek od krvi i mesa, i kako i on hoce nesto malo da zaradi, taj predmet dobija fiktivnu vrednost od j(x+y) (gde j pripada N, x>j>y/2).
E sad… ti taj predmet realno cenis na x-z (gde z pripada N, x/2>z>x/5), no kako bi to bila isuvise velika razlika izmedju njegove i tvoje cene, spreman si da ponudis 2(x-z).
Prodavac nece ni da cuje za to, ali spreman je da malo spusti cenu pa ti predmet nudi po (j(x+y)) – (x-z). Al ni ti nisi jeo bunike, neces ti da padnes na taj fol… (j(x+y)) – (2(x-z))sqr je sasvim ok cena…
“Pa dal si ti lud’, misli se prodavac. “Sta ti mislis, od cega ja da zivim?"
"(j(x+y)) – sqrt(2(x-z))!", kaze on.
"Mnogo bre prijatelju!", zapevas ti. "Ajd nek bude (j(x+y)) – 3sqrt(2(x-z))… Jel moz’ tako?"
"Vidi…Posto si mi simpatican, daj da se nadjemo (j(x+y)) – 3sqrt(2(x-z))/2y , I nosi to!"
"Dogovoreno!", srecno uskliknes
Dogovor pao… Ti srecan sto si prozreo prodavca I sto nisi dao da te izradi ko mladog majmuna, on srecan sto je uspeo to govno od predmeta da uvali za tolke pare… I puni samopouzdanja krecete sigurnim korakom dalje kroz zivot...

*legende
sqr = kvadrat
sqrt = kvadratni koren