Psihologija jos nije uspela da definise ovaj pojam.Narodski receno: to je potreba kupca da "zajebe" prodavca time sto ce spustiti cenu za sumu kojom ne moze da kupi ni punjenu belu...
Bubanj Potok, nedelja, 6h sabajle, pijacni dan...Kupac obilazi oko golfa3 vec pola sata...
kupac:"I sta kazes zemljace, vozila ga neka baba...?"
prodavac:"Ma da bre iz okoline Minhena, nije izlazio iz garaze...Provereno..."
kupac:"Kurac, njima su putevi po selima bolji nego nama u gradu..."
prodavac:"Pa to ti kazem..."
kupac:"Nego prijatelju, kakva mu ono bese cena?"
prodavac:"Ko sto i pise na njemu,4000€."
kupac:"UUUUUUAAAAAAA!!!Pa rodjace za te pare cu da kupim delove sam da ga sklopim!!!"
prodavac(popizdeo):"Pa idi pa ga sklapaj!Ako ti se ne svidja, poljubi i ostavi..."
FATALIT:
kupac(mrtav ladan):"Dobro Zemo, sto se odma ljutis...?Nego aj ljudino, čuči 20€ pa da pravimo poso!A!?"
prodavac(oci krvave):"MA NE DA ČUČIM NI EVRO!!!MENE JE OVO KOSTALO ZIVACA I PARA!A TI, NIT SI MI ROD, NIT POMOZI BOG I JOS ME JEBES OVDE!!!IL DAJ PARE IL PRODUZI!"
kupac:"Eee kaki si to covek..."
Vadi pare placa...Razilaze se, u sebi skidaju jedan drugom sve sa nebesa,kunu sesto koleno...
Spuštanje, ili podizanje cene pri kupovini, zavisi sa koje se strane nađete. Morate imati završenu bar osnovnu školu da bi ste se uspešno cenkali.
Kume, kume, 'oćeš ti prodam tri para gaća za 60 dinara?
A je l' može 5 pari za 50 dinara?
Može!
Obavezni ritual prepredenih penzosa i ostalih visprenih pojedinaca, koji se prihvata kao neka mentalna igra nadmudrivanja, u trenucima kupovine na pijaci ili buvljaku.
Cilj igre je da se verbalnom gimnastikom sarmira prodavac, ne bi li spustio cenu, koju je on unapred i podigao za iznos spustanja cene, pa tako i kupac i prodavac pobedjuju u igri, misleci da su dobro prosli.
-Izvolte, sveze, sveze!
-Dobar dan, posto su vam ove nektarine?
-Nesu to dete breskve, to su dinje.
-Kakve bre dinje, pa imao sam veci cir na dupetu od ovoga. Posto su?
-Za tebe sine 50din komad. Svaka je tu po kilo. Sladje od ananasa. Ma ko dusa.
-Ajde tri pa jedna, kupim tri, a dobijem jednu na poklon, pa da resavamo.
-Nemo' tako, sam' sto ti dzabe ne davam.
-Nista onda, dovidjenja!
-Ma ajde dete, uzimaj, pa da mi i sutra dodjes!
-Dogovnjareno!
Aj pa da rodi i do'godine!
-Aj i ti u zdravlje da potrosis!
-Hvala. Dovidjenja.
-Dovidjenja sine, dodji i'jopet!
Ono što naš čovek misli da ume da radi kada mu Turčin u Kušadasiju kožnu jaknu vrednu 50 evra proda za 300 (onli for ju maj frend) nakon što je u startu lupio 500 i usput kao pitao šefa da li sme da da tako nisku cenu.
- Helo maj frend. Ver ar ju from.
- Serrrbija.
- Komšija, a, a, (namiguje. smeje se). Lajk d dzeket. Traj it. Traj it. Ic a šip leder. Beee.
- Bože koja je ovo somina. Inače, bgte, kako mi čuči, a, a. Sam opasan (gleda samo jaknu, ignoriše bermude, japanke i siledžijku)
- Elviraaa, ela!
(Elvira dolazi i smeška se. Prelazi kažiprstom preko njegove nadlaktice).
- Ju ar so hendsom.
- Hau mač?
- Fajv handrt juros.
- No, tenks. Aj gou.
- Vejt (autoritativno). Ajl giv ju for for handrt.
- (Staje i vraća se). Kako je glup. Sad ću još da mu spustim cenu. Ajl giv ju tu handrt end fifti.
- No. Tri handrt end fifti. Ic a gud prajs. Gud prajs. (Elvira trepće i zanosno zabacuje kosu)
- Sam glavni, a, a. Ajl giv ju tri handrt.
- Aj hev tu ask maj bos. Vejt. (Prilazi šefu). gyulegule #$%"!# yilmaz, FREND FROM SERBIJA #$!,&"# bir miljon, yildiz.
(Glavonja klima glavom)
- Onli for ju maj frend, tri handrt.
(razmenjuju dobra)
- Strava. Tenk ju veri mač. Pi kako su glupi ovi Turci.
- Tenk ju tu (smeška se, i kratko oblizuje)
Cenkanje je trazenje prihvatljive sredine prilikom kupovine odredjenog artikla izmedju dve stranke dijagonalno suprotnih razmisljanja, prodavceve "za sve pare" cene i Vase "ma to ne vredi ni deseti deo toga sto ti trazis" ponude.
Uvek se zavrsi na opste zadovoljstvo obe strane, iako po pravilu bar jedna smatra da je mogla jos malo da zategne...
Evo prostog primera funkcionisanja cenkanja
Ako prodavac prodaje predmet cija je realna vrednost x (gde x pripada N,x>>0), zbog troskova nabavke i troskova prema drzavi, realna vrednost predmeta iznosi x+y (gde y pripada N, y<<x). Medjutim, kako je to covek od krvi i mesa, i kako i on hoce nesto malo da zaradi, taj predmet dobija fiktivnu vrednost od j(x+y) (gde j pripada N, x>j>y/2).
E sad… ti taj predmet realno cenis na x-z (gde z pripada N, x/2>z>x/5), no kako bi to bila isuvise velika razlika izmedju njegove i tvoje cene, spreman si da ponudis 2(x-z).
Prodavac nece ni da cuje za to, ali spreman je da malo spusti cenu pa ti predmet nudi po (j(x+y)) – (x-z). Al ni ti nisi jeo bunike, neces ti da padnes na taj fol… (j(x+y)) – (2(x-z))sqr je sasvim ok cena…
“Pa dal si ti lud’, misli se prodavac. “Sta ti mislis, od cega ja da zivim?"
"(j(x+y)) – sqrt(2(x-z))!", kaze on.
"Mnogo bre prijatelju!", zapevas ti. "Ajd nek bude (j(x+y)) – 3sqrt(2(x-z))… Jel moz’ tako?"
"Vidi…Posto si mi simpatican, daj da se nadjemo (j(x+y)) – 3sqrt(2(x-z))/2y , I nosi to!"
"Dogovoreno!", srecno uskliknes
Dogovor pao… Ti srecan sto si prozreo prodavca I sto nisi dao da te izradi ko mladog majmuna, on srecan sto je uspeo to govno od predmeta da uvali za tolke pare… I puni samopouzdanja krecete sigurnim korakom dalje kroz zivot...*legende
sqr = kvadrat
sqrt = kvadratni koren
