Obavezni ritual prepredenih penzosa i ostalih visprenih pojedinaca, koji se prihvata kao neka mentalna igra nadmudrivanja, u trenucima kupovine na pijaci ili buvljaku.
Cilj igre je da se verbalnom gimnastikom sarmira prodavac, ne bi li spustio cenu, koju je on unapred i podigao za iznos spustanja cene, pa tako i kupac i prodavac pobedjuju u igri, misleci da su dobro prosli.
-Izvolte, sveze, sveze!
-Dobar dan, posto su vam ove nektarine?
-Nesu to dete breskve, to su dinje.
-Kakve bre dinje, pa imao sam veci cir na dupetu od ovoga. Posto su?
-Za tebe sine 50din komad. Svaka je tu po kilo. Sladje od ananasa. Ma ko dusa.
-Ajde tri pa jedna, kupim tri, a dobijem jednu na poklon, pa da resavamo.
-Nemo' tako, sam' sto ti dzabe ne davam.
-Nista onda, dovidjenja!
-Ma ajde dete, uzimaj, pa da mi i sutra dodjes!
-Dogovnjareno!
Aj pa da rodi i do'godine!
-Aj i ti u zdravlje da potrosis!
-Hvala. Dovidjenja.
-Dovidjenja sine, dodji i'jopet!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
kako sad da jedem dinje..puj ..čir na dupetu..biće to zauvek asociacija...plu..plu..plus!
Brate... Čir na bulji... :)
3.
Hahahahahahaha, do dž :))))))))))