Mesto gde je vreme stalo i zivot utihnuo,
Mesto gde je cvece uvenulo i vetar zanemeo,
Mesto gde su ljudi cudni i tuzni,
Mesto gde su oblaci zeleni i tmurni.
Sergej Jesenjin bi ovako napisao, a inace puko je jedan reaktor i razneo ceo grad i pola istocne Evrope....
