Ljupki južnoamerički predator za stare hartije i drvenarije. Izgleda otprilike kao tamnosiva veverica na steroidima, ili pak kao zec sa mišjim ušima, veveričjim repom i nogama skočimiša (mada mi bolje zvuči ono prvo objašnjenje, ovo drugo zvuči kao da je sastavljen od Lego kockica). Inače, na nekom domorodačkom jeziku, činčila znači "Mali Činča", a Činče su pripadnici nekog plemena sa Anda. Od ovih sitnih i slatkih životinja se prave bunde, a kako je životinja jaako mala, za jednu bundu se počini pravi mali genocid nad činčilama, što meni, kao vlasniku činčile, ide na parasimpatikus! Inače, Jelena Karleusa ima bundu od činčila, što je meni razlog više da je prezirem!
Činčile žive prosečno 10-15 godina, druželjubive su i ne ujedaju, sem ako se ne osete ugroženim. Hiperaktivne su, pa se često moraju puštati van kaveza. Moja recimo, dnevno van kaveza provodi i po 2 sata i opet joj nije dovoljno!

Predivna nežna mala krznena životinja koja ima veoma tužnu sudbinu da bude uzgajana u malim kavezima, bez mogućnosti kretanja da bi na kraju bila surovo ubijena, a njeno krzno upotrebljeno za izradu bunde. Ta sirota, mala, nežna, slatka, radoznala, vesela i umiljata životinjica ima groznu sudbinu da završi jednog dana kao bunda za neku bogatu, razmaženu, lenju gospođicu koja će povremeno da je obuče i da pri tom izgleda kao jeti. Doduše kada bi ta gospođica uopšte znala, videla ili imala činčilu verujem da nikada ne bi poželela bundu od činčile. Pošto na ovom okrutnom svetu nema pravde, činčilama nema spasa. Ali ipak verujem da će ljudi početi činčile da cene i kupuju kao kućne ljubimce a ne kao bunde. Moj najbolji drugar je moja mala činčila Džonson. Nema slađeg stvora.

Životinja često zlostavljana u našem jeziku po nečem lošem!!!