Utočište.
Prati nas kroz ceo život ili se mi nesvesno sklanjamo u njega.
Kao male tamo su nas slali kad nešto loše uradimo, da malko razmislimo o svojim postupcima. Stojeći u tom ćošku maštali smo da smo negde drugde, da nismo tu, da smo neko drugi a ne mi.
Kasnije smo, valjda iz navike, počeli da pušimo po nekim ćoškovima.
Pa prvo vatanje u nekom ćošku.
Prvi džoint u nekom ćošku.
Piće za društvo u ćošku.
Ćoškarenje sa društvom uz pivo i neku radžu kad se nema love.
Sedenje u ćošku kad se nadrndaš na ceo svet, ili samo na ženu.
Sto u ćošku za domine ili šah sa drugim penzosima.
Uporno zamišljajući da smo neko drugi.

Najukusniji deo proje.

Mesto u kojem se tradicionalno nalazi onaj ko je problematičan, ko krade drugoj deci igračke i udara ih njima, onaj koga učiteljica uklanja iz grupe da ne kvari ostalu decu. Mesto koje zauzima osoba koja nam nije potrebna u društvu. To je normalno viđenje ove pozicije. Ono što nije normalno viđenje i što se retko otvara samo posvećenima je činjenica da onaj ko je u ćošku ima najbolji pregled celokupne situacije i svih dešavanja u okolini. On vidi sve iz prostog razloga što je iza njega zid, a ispred sve ostalo. On je najpovlaštenija osoba u celoj prostoriji.

Mesto gde smo skoro svi morali da provedemo određeni deo vremena u nižim razredima osnovne škole. Verovalo se da ćemo tu verovatno uvideti da smo pogrešili i da će se u nama pojaviti osećaj stida zbog odbačenosti. Bilo kako bilo, reakcije su bile raznovrsne. Neki su plakali, neki se čak smejali, a neki su iz inata kopali nos i ostavljali tragove po zidu (znam odvratno) ili su lagano kidali već istrošen malter da bi ubili dosadu.

Место где шаљете пријатеља коме је хладно, пошто је тамо увек 90 степени.

Mesto na koje nas je učiteljica slala da bi nas kaznila al mač sa dve oštrice je to, kako smo rasli, tako je ta kazna počela da nas boli sve više i više.

Univerzalno mesto za nalazenje sa bilo kim,bilo kad u svakom gradu...

Mesto iza koga se nalazi svaki moguci objekat.

Место за неваљале дечаке, а бога ми и алапаче ако су девојчице у питању. То је место где смо се сви ми нашли бар једном у животу.По ћошковима у време комунизма, могло се наћи чак и кукуруза довољно да три кокошке једу два дана. Заправо то је васпитно средство учитељица. Чим би неко направио неку глупост, не преостаје му ништа друго него да до првог звона гледа у два зида. Казна је у толико гора ако ти учитељица изда изричиту наредбу да мораш строго гледати у зид, без да се окренеш. Овакви неваљалци често бивају исмејани, од стране одељења, а бога ми не проведу се лепо ни када родитељи кажњеног сазнају да је "њихово дете" било у ћошку!

Mjesto đe idu oni koji su zajebali magarca.

U balkanskim gradskim sredinama mera za rastojanje. U razvijenijim zapadnim zemljama sinonim za ćošak je blok.

Најстрожа казна од првог до трећег разреда

Место за окупљање друштва у црначким крајевима.Свака песма је посвећена њима.

Pička materina svačijeg detinjstva.