Eurokrem drustva.
Imaginarni svet fanatičnih vernika, izlapelih ljubitelja politike i Holivudskih režisera u kome postoje samo dva tipa ljudi, dve krajnosti, iskonsko zlo i iskonsko dobro, the Good Guys and the Bad Guys, a u stvarnosti sve je sivo, ne postoje krajnosti, nije sve crno belo to jest ništa nije apsolutno dobro ni loše.
Pogledajte neki akcioni Holivudski film po mogućstvu iz devedesetih.
-Don't shoot me, I'm good guy!
Popularna "igra" u svakog guštera po dolasku u vojsku (tačnije jedinicu). U 90% slučajeva se "igranje" nastavlja do kraja vojnog roka.
Poenta "igre" je da za jedan određen, nerealno kratak vremenski period krevet iz crnog stanja (nenamešten) dovedeš do belog stanja (namešten k'o pod konac). Naravno, tu su razvodnici ili desetari koji će vas terati da propišate majčino mleko sa brojem ponavljanja, odnosno vraćanja posteljine iz jednog u drugo stanje.
Ako kojim slučajem postaviš novi rekord nameštanja posteljine i kada se kovani novčićodbija "za medalju" od površine kreveta, znaj da ni to neće valjati (80% slučajeva), te ćeš dobiti ostav i nastaviti da sa "uživanjem" "igraš" novi krug.
Zanimljivo je da se od tolikog nameštanja kreveta preznojiš kao da si radio ko zna kakav fizički posao.
Radnici na gradilištu kad poskidaju majice od vrućine.
Čitav svet prosečnog teškog bolesnika.
Okružen ''stručnim'' belim mantilima, neminovno mu se crno piše.
-De si doktore jebivetre jesi poneo karte da bacimo po jednu ruku.
-Ne mogu imam puno posla, eno ti ga pop Branislav pa igraj s njim, ionako kruži oko tebe ko lešinar.
-Ma 'de ću s tom vezarom, svaki dan ga ubijam, obezbedio sam svadbe, sahrane i slave celoj familiji do kraja života. Jedino mogu da igram sa onim malim iz pogrebnog...
