Čitav svet prosečnog teškog bolesnika.
Okružen ''stručnim'' belim mantilima, neminovno mu se crno piše.
-De si doktore jebivetre jesi poneo karte da bacimo po jednu ruku.
-Ne mogu imam puno posla, eno ti ga pop Branislav pa igraj s njim, ionako kruži oko tebe ko lešinar.
-Ma 'de ću s tom vezarom, svaki dan ga ubijam, obezbedio sam svadbe, sahrane i slave celoj familiji do kraja života. Jedino mogu da igram sa onim malim iz pogrebnog...
Interesantno. Primer odličan +++